Stari lek za novu bolest

Trend savremenih tržišnih privreda je nemilosrdan i traži od čoveka da bude u svemu najbrži i najbolji. Činjenica je da mnogi ambiciozni ljudi stradaju pod ovakvim pritiskom i najčešće postaju žrtve stresa, tzv. menadžerske bolesti. Ipak, lek za tu i slične "bolesti" odavno postoji...


Danas su menadžeri društveni sloj ljudi koji u razvijenim tržišnim privredama polako ali sigurno postaje nosilac društvene moći. Gotovo je nemoguće zamisliti uspešnu kompaniju bez virtuoza u liku odličnog menadžera. Kada prelistate literaturu u kojoj su stručnjaci naveli osobine koje krase dobrog menadžera (inteligentan, aktivan, inovativan, informisan, komunikativan, pouzdan, ekonomičan, strpljiv, obazriv, metodičan, svrsishodan, sposoban da se menja, odgovoran, otvoren, optimističan...) zaključak je da menadžer, u najmanju ruku, treba da bude savršena, prosvetljena ličnost!

Menadžerska je bolest u ekspanziji s rastom koji bi, kada bi se radilo o dobiti, poželela svaka firma. Najčešće pogađa ljude srednjeg doba (između 35 i 50 godina), i izgleda da postaje alarmantna. Početni simptomi menadžerske bolesti su promena ponašanja, eksplozivnost ili povlačenje u sebe, emocionalna praznina i depersonalizacija, ali retko će bilo koji rukovodilac ove simptome shvatiti ozbiljno. U kasnijem stadijumu, zabeleženo je da se pojavljuje čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, ubrzan i nepravilan rad srca, povišen pritisak, nejasni bolovi u grudima, glavobolja, poremećaji u varenju… Organska bolest razviće se otprilike pet do deset godina posle prvih psihičkih simptoma.

Ako detaljnije zavirimo u literaturu i tehnike kojima na prestižnim seminarima podučavaju savremeni “gurui” iz sveta biznisa (P. Draker, E. de Bono, F. Kotler i dr) videćemo da se radi o modifikovanim prastarim tehnikama koje su vekovima upražnjavali tragaoci za samorazvojem. Duboka relaksacija, kontrola daha, vežbe koncentracije i vizualizacije, metod pozitivnog principa,  metod zahvalnosti… predstavljaju davno otkriveno znanje o mogućnostima čovekovog uma i korišćenje njegovog što većeg potencijala.
Utešno je to što u poslednjih dvadesetak godina zapadni poslovni svet sve više prihvata istočnjačke metode, kao što su hatha joga, vežbe disanja, ostale grane joge, i razne borilačke veštine kao dokazano uspešne u borbi protiv stresa. Znanje je jedno: da li će se ono koristiti za samorazvoj ili uspeh u biznisu, ili za oba, na pojedincu je da to odluči za sebe.
izvor:http://www.zdravahrana.com